Банер
Српски
Модели периодизације у истраживањима јачине мишића код спортиста, теоријско-методолошкe редукције или некритички позитивизам у спортско-научној периодици
Штампа
Ел. пошта
Марко Ћосић.
Факултет спорта и физичког васпитања, Универзитет у Београду, Србија.

indent Сажетак
Периодизација је теоријски и практични конструкт спортског тренинга који се односи на програмирање тренажних активности у међусобно зависним временским периодима, како би се изазвале специфичне физиолошке адаптације. У тренажном и такмичарском процесу користи се у функцији постизања резултата на циљаном такмичењу. Теоријско и практично утемељење процеса периодизације се између осталог може проучавати и са аспекта њеног утицаја на биомоторичке способности. У том контексту, опште место изучавања периодизације су истраживања која се тичу утицаја различитих модела периодизације на јачину мишића (предмет овог рада). На основу анализе садржаја, смисла, методолошке оријентације и закључивања унутар одабраног броја публикованих истраживања (метод сазнања), не може се са сигурношћу тврдити да ли периодизовани модели тренинга у простору мишићне јачине дају боље резултате од непериодизованог модела, као ни то, који модел од периодизованих модела у том смислу даје боље резултате. Наведене дилеме из предмета овог рада су потврђене и у неколико прегледних радова и мета-анализа. Ипак, прегледом методолошког и теоријског контекста тих студија, уочава се већи број дилема, пре свeга она која се односи на узорак испитаника. Наиме, ни једна од анализираних студија у свом фокусу није имала само спортисте као циљну групу, већ су резултати истраживања спроведених над спортистима анализирани у односу на групу рекреативних вежбача или у односу на нетрениране испитанике. Такође, уочава се недоследност у терминологији примењиваних модела периодизације, чиме се отвара питање постојања јасног теоријског концепта и методичко-организационог конструкта којим се планира постизање такмичарског резултата. Претпоставка је да би се јасном анализом изворног контекста феномена периодизације, усклађивањем методичких и методолошких корака у процесу сазнања, јасном дистинкцијом према постојећим дефиницијама и терминологији, дошло и до оптимизације процеса сазнања које ће довести до препознавања модела периодизације који ће водити до оптималних циљева тренажно-такмичарске припреме. Дакле, проблем овог истраживања је проистекао из теоријске и методолошке неконзистентности истраживача у простору утицај различитих модела периодизације на јачину спортиста. Циљ рада је да се анализом и утврђивањем чињеница методолошког и теоријског конструкта периодизације разумеју закључци различитих истраживања, за које се може рећи да - и поред публиковања у значајним међународним часописима - воде до конфузије у простору закључивања о утицају различитих модела периодизације на јачину код спортиста. Након прегледа више од 80 радова публикованих у референтним часописима, селекцијом у односу на теоријско-методолошки и контекст дедуктивног закључивања, овом анализом је издвојено 10 истраживања у којима је упоређен утицај примене различитих модела периодизације на јачину код спортиста испољену при вежбама рукама и ногама. Резултати упућују да су примењени периодизовани модели, пре свега блок, показали виши степен сензитивности на развој јачине код спортиста, али је отворено и неколико важних питања која се тичу управо ваљаности закључивања о овој теми. Kако год, исход и сврсисходност овог истраживања, треба сагледати као јасније дефинисање феномена периодизације и њених модела, као и препознати деловања експерименталног фактора у функцији биомоторичког одговора испитаника на тренажне стимулусе.

 

keywords ПЕРИОДИЗАЦИЈА / МИШИЋНА ЈАЧИНА / САЗНАЈНА ПАРАДИГМА / МЕТОДОЛОШКА РЕДУКЦИЈА / НАУЧНА ПЕРИОДИКА