Банер
Српски
Александар Кукрић, Миливоје Каралејић, Саша Јаковљевић, Борко Петровић, Радивој Мандић
Универзитет у Бања Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, Универзитет у Београду, ФСФВ.
indent Сажетак
Тридесет кошаркаша јуниора учествовали су у истраживању чији је циљ да се истражи утицај комплексног и плиометријског метода тренинга на максималну висину вертикалног скока, односно, да се утврди који од примењених тренажних метода је ефикаснији у пракси. Учесници истраживања су подељени у три једнаке групе, по десет испитаника, две експерименталне (група 1 - комплексни метод тренинга, група 2 - плиометријски метод тренинга) и контролну групу. Експерименталне групе су, поред редовних техничко-тактичких кошаркашких тренинга, имале и два пута седмично додатне комплексне, односно, плиометријске тренинге, док су испитаници контролне групе имали једино техничко-тактичке кошаркашке тренинге. Варијабле су подељене у две групе: Телесна маса (ТМ), Телесна висина (ТВ) и Поткожно масно ткиво (МТ) су означене као морфолошке варијабле и Максимална висина вертикалног скока (ВС) као моторичка варијабла. Анализирајући резултате са иницијалног и финалног мерења утврђено је да се под утицајем експерименталног фактора максимална висина вертикалног скока статистички значајно побољшала у обе експерименталне групе (п=0,05), док се у контролној групи нису десиле значајније промјене (п=0,09). Морфолошке варијабле се нису статистички значајно промениле након примене експерименталног третмана. Даљом анализом података утврђено је да не постоји статистички значајна разлика између експерименталних група на финалном мерењу, односно, истраживање је показало да не постоји разлика у ефикасности комплексног и плиометријског метода тренинга на начин који је примењен у нашем истраживању, те да се применом ових метода тренинга у десетонедељном периоду може значајније утицати на побољшање кретног задатка какав је максималани вертикалани скок.
keywords ВЕРТИКАЛНИ СКОК / ПОСТАКТИВАЦИЈСКА ПОТЕНЦИЈАЦИЈА / ЦИКЛУС СКРАЋЕЊЕ-ИСТЕЗАЊЕ / КОШАРКАШИ.