Сажетак
У раду се покушава логички, онтолошки, епистемолошки и методолошки афирмисати "нова" ("стара") парадигма о физичкој култури као стручној и друштвеној делатности и њој одговарајућој научној дисциплини. За одређење науке/а о физичкој култури нужна су три елемента: Име (назив струке), Родни појам (genus proximum) и Структура науке. Име (назив струке) је "ФИЗИЧКА КУЛТУРА", ("Физичка" - природна датост кретања; "култура" - сврховита људска активност). Родни појам (genus proximum) физичке културе је физичка АКТивност, а њена differentia specifica одређена је циљем-добрима које жели да оствари на људски организам (развојним аспектима у физичком васпитању; максималним постигнућима у спорту; оптималним аспектима у рекреацији). Због тога што је структурално "гради" више наука, она се увек изражава у множини (plural-u) – "НАУКЕ О физичкој култури". Због тога што у изучавању сврховите људске активности користимо различите научне дисциплине, науке у нашој области су ИНТЕР-ДИСЦИПЛИНАРНЕ. Структуру Наука о физичкој култури чине три групе научних дисциплина: а) ЈЕЗГРО НАУКА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ; б) ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНЕ НАУЧНЕ ОБЛАСТИ; в) УЖЕСТРУЧНЕ НАУЧНЕ ОБЛАСТИ.

 Сажетак
На узорку од 333 дечака предшколског узраста, који је подељен према дужини боравка у дечјем вртићу, односно, телесног вежбања, на три групе, приликом уписа у основну школу, извршено је мерење и тестирање функционалних способности. Ради утврђивања разлика између група дечака које су боравиле различиту дужину у вртићу, урађена је мултиваријантна и униваријантна анализа (МАНОВА И АНОВА), као и дискриминативна анализа (ДИСКРИМИНАТИВНА). Резултати показују да нема значајне разлике између група. На основу добијених резултата и сагледавања фактора који су могли утицати на развој функционалних способности, могло се закључити, да учесталост телесног вежбања од 2 пута недељно, чију окосницу чини усмерена моторна активност, као и постојећи просторни и кадровски услови (у јаслицама) нису довољни за значајнији развој функционалних способности дечака предшколског узраста.

 Сажетак
У овом раду је спроведено истраживање базичних моторичких способности и њихове промене под утицајем експерименталног третмана (садржаји из атлетике), на узорку ученица V разреда основних школа. Циљ истраживања је био да се утврди да ли се применом предложеног експерименталног третмана, са применом различитих организационих форми рада може утицати на повећање ефикасности наставе физичког васпитања. Експеримент је реализован у првом полугодишту шк. 2000. године, са три часа седмично (2+1), на укупном узорку од 98 ученица V разреда основних школа. (Е=57; К=41). У субузорку испитаница Е-групе, уочене су значајне статистичке разлике у варијаблама за процену: брзине алтернативних покрета, гипкости, експлозивне снаге нову, репетитивне снаге трбушних мишића, снаге руку и раменог појаса, агисности и истрајног трчања. Може се закључити да је експериментални третман утицао позитивно на развој базичних моторичких способности.

 Сажетак
Предмет овог истраживања је повезаност морфолошких и моторичких карактеристика са преферентношћу одбране на познати напад из програма специјално физичко образовање. Истраживање је вршено на узорку 49 студената ВШУП из Бање Луке, подељених у три групе на основу преферентности одбране. Старост студената се кретала у распону између 20 и 23 године. Примењена је батерија од 17 морфолошких, 12 моторичких тестова и 3 ситуационе (критеријумске) варијабле. На основу резултата добијених статистичком процедуром, констатовано је да су групе готово хомогене. Ипак, утврђене су одређене разлике. Из простора моторичких варијабли, добијена је статистички значајна разлика међу групама, код теста брзинске снаге опружача ногу (Абалак са замахом руку), где су најбоље резултате постигли суденти који су показали најбоље резултате одбране техникама удараца и блокова. Објашњење ове појаве се заснива на карактеристикама и принципима на којима се и заснивају технике блокова и удараца, па је и очекивано да студенти који су се определили за овакву врсту одбране покажу најбоље резултате у брзинској снази опружача ногу. Следећа, статистички значајна разлика међу групама добијена је из простора морфолошких варијаблии. Наиме, највећа средња вредност варијабле «Ширина рамена» добијена је код групе студената која је показала најбоље рзултате одбране техникама бацања. Ове појава је објашњена преко карактеристика «морфолошког спортског типа», односно одлика студената из ове групе. Резултати добијени овим истраживањем, могли би потакнути и другачија размишљања при креативности и приступу обуци СФО, стога и потребу за даљим истраживањем ове проблематике.

 Сажетак
Циљ овог истраживања је утврђивање испољене разлике у успешним нападима који су завршени ударцем на гол, на XVI и XVII светском првенству у фудбалу (Француска 1998. г. и Јапан и Јужна Кореја 2002. године). Извршена је анализа укупно 56 утакмица на оба СП. Посматране варијабле се односе на успешне нападе: непрецизне, прецизне и ефикасне. На СП у Француској било је више промашаја тј. мања ефикасност у односу на број покушаја за разлику од СП у Јапану и у Кореји где је рационална игра довела до тога да је било довољно да се постигне готово исти број голова, али из значајно мањег броја покушаја.

 Сажетак
Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања. Одувек су тренери тражили начин како да брзо и једноставно побољшају скочност својих спортиста. Радови Верхошанског су им понудили један нови вид тренинга који се састојао из скокова у дубину (СД). СД карактерише повратни режим рада мишића (ПРРМ). Овакав режим рада мишића подразумева да концентричној контракцији, током одскока, претходи брза ексцентрична контракција, приликом припреме за одскок. Истраживања су показала да је скок, изведен на овакав начин, виши од оног, изведеног из положаја чучња, односно када је извршени рад мишића остварен само у концентричном режиму. Још увек нису јасно одређени разлози који доводе до ове појаве, с обзиром на постојање различитих приступа појединих истраживача овом проблему. Велики број студија је истраживао утицај тренинга на побољшање максималне висине скока, приликом извођења СД. Дошло се до закључка да је најисправнији приступ путем прогресивног оптерећења спортисте. Да би се то постигло на најбољи могући начин, потребно је одредити оптималну висину са које се СД изводи. Такође је од значаја и техника извођења, односно да ли се доскок врши покретом већих или мањих амплитуда, са дужим или краћим задржавањем на тлу. Поред два наведена и низ других фактора утиче на ефикасност СД, о чему тренери морају водити рачуна приликом конструисања програма тренинга. Закључено је да овај метод тренинга представља ефикасно средство за побољшање максималне висине скока. Неистражени простори на које се у овом раду указује су механизам ПРРМ, као и утицај тренинга у случају примене различитих техника СД. Остаје нејасан и утицај структуре мишића на ефекте тренинга.

 Сажетак
Хваталице - специфични облици кретања који имају елементе игре - препоручују се од већине аутора уџбеника методика физичког васпитања као средство за постизање задатака уводне фазе часа физлчког васпитања. Овај рад бави се анализом интензитета и облика кретања која се у њима испо-љавају, разматра оправданост и примењивост хваталица као средства за наведену сврху.

 Сажетак
Ради утврђивање утицаја различитих методичких приступа у примени програма физичког васпитања на развој издржљивости, као компоненте моторичких способности, 152 ученика трећег разреда основне школе студенти факултета су у експерименталној групи систематски изводили наставу усмерену на циљеве, а у контролној групи учитељи су примењивали класичну наставу усмерену на програм. Утврђена значајна разлика, методама мултиваријантне анализе података, између иницијалног и финалног стања издржљивости ученика у експерименталној и контролној групи наводи нас на закључак да је различит методички приступ, односно телесно вежбање усмерено на циљеве у експерименталној групи допринело значајном позитивном утицају на развој издржљивости ученика, док је у контролној групи искључиво последица раста и развоја. На овом узорку испитаника од 9 до 10 година живота бољу аеробну издржљивост имају дечаци. а анаеробну издржљивост девојчице.

 Сажетак
Овим радом приказана је концепција часа анализе физичког васпитања на Учитељском факултету у Ужицу у школској 2003/2004. години. Уверења сам да ће овако осмишљења настава допринети не само објективнијој процени квалитета одржаног часа већ ће обавезивати студенте на пажњу и активности током цела два семестра колико настава траје па чак и у ситуацијама када они нису директни организатори и непосредни извршиоци часа.

 Сажетак
У деведесет и шест основне и средњих школа на територији Београда анализирани су материјални простори за реализацију наставе физичког васпитања. Затворена вежбалишта поседује 65.6% школа, отворена игралишта 64.6%, пратеће просторе 32.3%, справарнице 53.1%, кабинети за наставнике 78.1% школа. Приближно 10,4% школа поседује услове за извођење наставе у редукованом облику. Наведени налази навели су аутора да предложи одређене мере за побољшање ситуације.

 Сажетак
Циљ овог истраживања је утврђивање утицаја педагошких фактора на процјену ефеката рекреације. На узорку од 553 испитаника западног дијела Републике Српске (Бања Лука, Градишка, Приједор, Србац), истражени су следећи педагошки фактори: занимање, образовни ниво, успех у досадашњем образовању, процјена важности улоге просвјетних радника у развоју младе генерације. Глобални увид у међусобну повезаност педагошких обиљежја и процјене ефеката рекреације показује статистички значајне разлике, тј. да испитаници ефекте рекреације опажају и процјењују према властитој позицији, коју имају у радној средини.

 Сажетак
Јака конкуренција на великим међународним такмичењима захтева од рвача изванредну физичку, техничку и тактичку припремљеност, али и психолошку стабилност и усредсређеност пажње. Као посебно осетљива фаза издваја се ишчекивање и сазнавање резултата жреба, а за успешан наступ је, поред добре мотивисаности и психолошке стабилности, потребно рвача активирати за борбу. У припреми за такмичење треба користити тренинг такмичења са повећаним психолошким оптерећењем. Идеално је постојање квалитетне и здраве конкуренције за место у тиму, и томе треба посветити посебну пажњу у припреми рвача.

 Сажетак
Функција висинских припрема је адаптација организма на хипоксију (аклиматизације), смањену количину кисеоника у ваздуху, у циљу побољшања аеробних способности спортисте (применом аеробног тренинга тј. комбинацијом интервалног и континуираног метода). Поређењем резултата потрошње кисеоника и осталих вредности код три дисциплине у кајакашком спорту (200, 500 и 1000м), долази се до закључка да висинске припреме различито утичу на поменуте дисциплине. Код такмичара специјализованих за 200 м ефекат висинских припрема је знатно смањен, док је код такмичара на 500 м већи, и код такмичара на 1000 м је ефекат највећи.

 Сажетак
У раду је извршена детаљна анализа тимске игре - кошарка, на недавно завршеним XXVIII летњим олимпијским играма у Атини. Приказани су резултати свих репрезентација на финалном турниру. Посебно су анализирани резултати најбоље пласираних селекција (Аргентина, Италија, САД), и први дебакл наше селекције (СЦГ).

 Сажетак

Чланак нема сажетак.

 Сажетак

Чланак нема сажетак.

 Сажетак

Чланак нема сажетак.

 Сажетак

Чланак нема сажетак.

 Сажетак

Чланак нема сажетак.