|
Зоран Ђокић,
Бојан Међедовић. Факултет за спорт и туризам, Нови Сад, Србија. | ||
 СажетакНа узорку од 757 ученика, 379 дечака и 378 девојчица, школског узраста од трећег до шестог разреда, извршена је процена ухрањености, на основу БМИ, и моторичког статуса применом 8 варијабли (3 за процену ухрањености и 5 за процену постуралног статуса). На целокупном узорку код 66.3% ученика установљена је нормална ухрањеност, 18.4% је прекомерно ухрањено, 15.3% је гојазно. Гојазношћу су најугроженија деца у трећем разреду(21.8%), а прекомерном ухрањеношћу у четвртом (20.1%) и петом (20.9%) разреду. Резултати указују да постоји статистички значајна разлика између трећег и шестог разреда, те да нема статистички значајне разлике у учесталости прекомерне ухрањености и гојазности у сва четири разреда, у односу на пол. Прекомерна ухрањеност има негативну корелацију са експлозивном снагом доњих екстремитета и снагом мишића руку и раменог појаса, док гојазностима негативну корелацију са снагом мишића руку и раменог појаса, брзином трчања, снагом мишића трупа и експлозивном снагом мишића опружача ногу. Значајна статистичка повезаност је изостала код флексибилности. Резултати показују да постоји статистички значајна разлика у брзини трчања, снази мишића руку и раменог појаса, снази мишића трупа и експлозивној снази ногу између прекомерно ухрањених и гојазних ученика. Значајна разлика није примећена код вредности теста за процену флексибилности. Генерално, деца која су прекомерно ухрањена и гојазна, имају знатно умањене моторичке способностиу односу нанормално ухрањену децу, посебноу домену испољавања снаге. | ||
 |
СТАТУС УХРАЊЕНОСТИ / СНАГА / ФЛЕКСИБИЛНОСТ / БРЗИНА | |
|
М. Ђорђевић-Никић, М. Допсај, С. Ракић, Д. Субошић, Г. Пребег, М. Мацура, Д. Млађан, Д. Кекић. ФСФВ Универзитет у Београду; Криминалистичко-полицијска академија, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Циљ овог истраживања је био дефинисање актуелног модела стања телесног састава радноактивних жена са територије Београда. Узорак је био састављен од 109 испитаница, просечног узраста 35.2±9.5 година и радног стажа = 9.6±9.3 година. Сва мерења су извршена у периоду 2011–2012. године у Моторичко-истраживачкој лабораторији Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, применом стандардизоване процедуре, методом електричне мултиканалне биоимпеданце. Истраживањем је обухваћено двадесет две (22) варијабле -четрнаест основних (14) и осам (8) изведених (индексних) варијабли. Основне варијабле су биле: ТВ – телесна висина, ТМ – телесна маса, ИЦТ -интра целуларна течност, ЕЦТ -екстра целуларна течност, ТБВ -укупна количина течности у организму, Протеини, Минерали, ММК-маса минерала из садржаја костију, MTM -укупна маса телесне масти, СММ -маса скелетних мишића, ВФА -површина висцералних масти, БЦМ -маса живих ћелија у организму, БМР -вредност базалног метаболизма, ФИС -фитнес скор као оцена телесног састава. Изведене (индексне) варијабле су биле: БМИ -индекс масе тела, ПТМ -проценат масти у телу, ПВТ -проценат воде у телу, ПМИ -протеинско масни индекс, ПСМ -мишићни индекс, ИГМ -индекс густине мишића, КТИ -коштано-телесни индекс, ПТИ -протеинско телесни индекс. Резултати су показали да просечна телесна маса испитаница износи 67.66±13.39 кг, телесна висина 167.04±6.62 цм, индекс масе тела 24.27±4.66 кг/м2, маса мишићног ткива 26.55±4.46 кг, проценат мишићне масе 29.09±8.47, маса телесне масти 20.52±9.74 кг,, проценат масти у телу 29.09±8.47, површина висцералне масти је 77.92±40.23 цм2, фитнес скор 73.23±6.75 индексних бодова. Из добијених резултата може се закључити да актуелни морфолошки статус испитиваних жена делимично одговара нормално ухрањеном типу. БМИ и заступљеност телесних масти су имали готово граничне вредности, према гојазности. Забележен је врло висок проценат жена у категорији предгојазних и гојазних према БМИ (40%) и ПСМ(36%). | ||
|
ТЕЛЕСНИ САСТАВ / БИОИМПЕДАНЦА / ЖЕНЕ / МАСНО ТКИВО / БМИ | |
|
Игор Вучковић, Александар Кукрић, Борко Петровић, Раденко Добраш. Универзитет у Бањој Луци, Факултет физичког васпитања и спорта, БИХ. | ||
| Сажетак Циљ истраживања био је да се испита постоји ли утицај Ефекта релативне старости (ЕРС) на селекцију тринаестогодишњих кошаркаша. Узорак испитаника чинило је 20 кошаркаша (ТВ=177.35цм±6.73, ТМ=61.42кг±8.98, просечне старости 13 година и 7 месеци±.28, просечног искуства у кошаркашком тренингу 4 године и 6 месеци±1.15). Узорак је подељену 2 групе: 11 кошаркаша рођених у првој половини године и 9 кошаркаша рођених у другој половини године. Помоћу One-way ANOVA-e анализиране су разлике између 2 групе кошаркаша у сету антропометријских варијабли (Телесна висина, Распон руку, Дохватна висина, Телесна маса и Проценат масног ткива), моторичких варијабли (Брзина нервно-мишићне реакције, Вертикални скок, Спринт на 5 метара, Спринт на 10 метара, Спринт на 20 метара, Т-тест, Цик-цак тест, Бацање лопте из седећег положаја, Лежање-сед за 30 секунди и Дубоки претклон из стојећег положаја) и једне функционалне варијабле (20-M shuttle run test). Испитаници се не разликују у сету параметара, осим у једној варијабли (Лежање-сед за 30 секунди, p=.040). Дошло се до закључка да није утврђено постојање ЕРС-а на овом узорку испитаника. | ||
|
КОШАРКАШКИ ТРЕНЕРИ / ПУБЕРТЕТ / ФИЗИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ | |
|
Татјана Трифунов, Слободанка Добријевић. ЈП "Ада Циганлија" Београд, Србија; Спортски клуб "Ин" Београд, Србија. | ||
| Сажетак У овом раду вршена је упоредна анализа такмичарских састава са обручем, лоптом и вијачом код шест најбоље пласираних такмичарки са Светског првенства у Москви 2010. године и шест најбоље пласираних такмичарки са Првенства Србије у Београду 2010. године. Анализа је вршена са аспекта заступљености тежина телом из различитих структурних група (скокова, равнотежа, окрета, покретљивостииталаса) и то у саставима са реквизитима у којима су се такмичарке на оба првенства подударале (обруч, вијача и лопта). Циљ истраживања био је да се анализом видео снимака састава са оба првенства утврде сличности и разлике у структури скокова, окрета, равнотежа и елемената покретљивости и таласа код првих шест такмичарки са оба такмичења. Резултати истраживања су показали да су светске такмичарке на далеко вишем нивоу, у погледу технчке вредности састава, од српских такмичарки. Такмичарке светског нивоа, у саставима са вијачом, обручем и лоптом, изводе тежине већих просечних вредности из свих структурних група, и ове разлике су већином статистички значајне. Највеће разлике се уочавају код окрета, док су разликеу структури елемената покретљивости нешто мање у односу на остале структурне групе. | ||
|
ТЕХНИЧКА ВРЕДНОСТ / ТЕЖИНЕ ТЕЛОМ / РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА / СТРУКТУРНЕ ГРУПЕ | |
|
Владан Вукашиновић, Соња Коцић. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Основне идеје и карактеристике изворног соколства прихватају се и у Краљевини Србији, идеје о заједништву, ослобађању од утицаја германизације и јачању националне и културне свести. Гимнастичка друштва, додајући свом називу име "Соко", по угледу на прашке соколе, прихватаће идеју о свесловенском соколском вежбању, па се уместо немачког система вежбања уводи чешки"соколски" систем. И Смедеревско друштво за гимнастику и борење временом се опредељује за соколски систем вежбања. Циљ овог истраживања био је да се пронађу, систематизују и критички сагледају подаци о соколству у Смедереву, о Соколском друштву "Душан Силни" које је, као следбеник, наставило делатност претходног-Смедеревског друштва за гимнастику и борење. Основна претпоставка заснивала се на очекивањима, иако је о Друштву било познато само неколико појединости, да ће подаци из архивске грађе, периодичких извора и заоставштина некадашњих сокола, омогућити реконструисање историјата Соколског друштва, односно, појаве и развоја соколства у Смедереву. У истраживању су примењени историјски, каузални и дескриптивни метод. Резултати истраживања указују да је у посматраном периоду, упркос сложеним политичким, друштвено-економским и културним приликама, Соколско друштво Смедерево одиграло значајну улогу у ширењу и развоју соколског покрета у Краљевини Југославији и промоцији југословенске националне мисли. Истраживањем је пронађен огроман број података који указују да је делатност ове соколске организације била изузетно разноврсна. Добро организовани програми вежбања, бројна учешћа на соколским слетовима и такмичењима, као и здравствени, васпитни, културно-просветни и други облици деловања Друштва, снажно су утицали на друштвено-културни преображај смедеревске вароши и њених грађана, такође и околних села и сеоског становништва, а за то је најзаслужнији соколски предњачки кадар. | ||
|
СОКОЛСКА ИДЕЈА / ОРГАНИЗАЦИЈА / ПРЕДЊАЦИ / АКТИВНОСТИ / СЛЕТОВИ | |
|
К. Монтоја, E. Ландолфи, М. Винкелман, Ширли-Пет Чембрлејн, К. Фиш, Мари-Даг Рајт. Томпсон Риверс Унив.; Унив. Фрејзер Вали; Карлтон Унив.; Aпекс Информације, Ванкувер. | ||
| Сажетак Циљ: Ово истраживање испитује везу између олимпијских година и нивоа физичке активности у слободно време широм канадских провинција и територија, као и између мушкараца и жена. Методе: анализа дугорочних регионалних и националних података о обрасцима физичке активности потврђује да је просечна стопа активности значајно већа (X2(1) = 8.52, p < .01) у годинама зимских олимпијада у односу на године летњих олимпијада. Резултати: резултати указују на значајне дугорочне временске, полне и географске тенденције које успостављају понављани пораст физичке активности код умерено активних Канађана (стопе физичке активности у слободно време су биле нешто ниже код Канађанки) широм свих провинција и територија током година у којима се одржавају зимске олимпијске игре. Ово указује на то да олимпијске игре, а нарочито зимска олимпијада, могу деловати као катализатор за повећање стопе физичке активности Канађана у слободно време -претежно код мушкараца. Сходно томе, ово истраживање препоручује да се веће медијске кампање усмере ка женама у покушају да се повећа ниво њихове активности у слободно време. Поред тога, већи акценат треба ставити на обезбеђивање фитнес програма за запослене на њиховом радном месту -омогућавање једноставности и практичности за повећану физичку активност у слободно време уопште. | ||
|
СЛОБОДНО ВРЕМЕ / ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ / ОЛИМПИЈСКЕ ГОДИНЕ / СЕВЕРНА АМЕРИКА | |
|
Зоран Сретеновић. Министарство просвете, науке и техн. развоја, Школска управа Крагујевац. | ||
| Сажетак Примарни циљ овог рада је да укаже на програмске садржаје наставе физичког васпитања у реализацији трећег специфичног циља из Оквирног акционог плана за превенцију насиља у образовно-васпитним установама које је Министарство просвете донело у јануару 2009. године. Трећи специфични циљ из Оквирног акционог плана је обезбеђивање превентивне и заштитне улоге школског спорта и спортских активности ученика. Рад сагледава у којој мери се овај циљ остварује кроз реализацију редовне наставе, ваншколских и ваннаставних активности физичког васпитања. Указује на то како физичко васпитање учествује у стварању и развоју безбедног и подстицајног окружења у установи. Сагледава ниво партиципације стручних органа, већа и тимова у креирању и реализацији спортских активности у школи, као и у којој мери су ове активности имплементиране у документа установе, плановe и програмe стручних органа, већа и тимова. Дали је остварена одрживост ових активности у школској пракси, као и да оснажи компетенције наставника за подршку развоју личности ученика, комуникацију и сарадњу. Да би потпуније документовао повезаност стручних већа, стручних органа и тимова у установи, остварен је увид у школски програм, развојни план, годишњи план рада установе, програм заштите ученика, план и програм рада ученичког парламента, савета родитеља, стручног већа наставника физичког васпитањаи извештај о реализацији програма заштите. Како би емпиријским подацима документовао капацитет ове наставне области у функцији превенције насиља, на узорку од 46 основних школа Шумадијског округа извршена је процена реализације спорта и спортских активности ученика из програмског садржаја наставе физичког васпитања. На основу добијених резултата, може се закључити да у наставној пракси није заживело у пуној мери коришћење програмских садржаја наставе физичког васпитањау развоју безбедног и подстицајног окружења у установи. Школски програм, као полазни документ установе, не садржи у могућем обиму ваншколске и ваннаставне активности из програмског садржаја физичког васпитања, чија би реализација експлицитно подстицала изградњу сигурног и безбедног окружења у установи. Годишњи планови рада установа не садрже активности из Оквирног акционог плана за превенцију насиља у образовно-васпитним установама. Планови и програми рада ученичког парламента и савета родитеља не разматрају и не предлажу спортске активности које су усмерене према стварању безбедног амбијента у установи. Тим за заштиту ученика у својим превентивним активностима није препознао значај и допринос школског спорта и спортских активности у стварању толерантне атмосфере. Стручно веће наставника физичког васпитања не успева да их у спровођењу школског спорта и спортских активности ефикасно интегрише и повеже са тимом за заштиту ученика унутар школе у функцији превенције насиља у установи и на спортским приредбама. Није остварена одрживост ових активности ушколској пракси. | ||
|
ОКВИРНИ АКЦИОНИ ПЛАН / СПОРТСКЕ АКТИВНОСТИ / БЕЗБЕДНОСТ / ПРЕВЕНЦИЈА / НАСИЉЕ / ПАРТИЦИПАЦИЈА | |
|
А. Станковић, М. Ђорђевић-Никић, Ф. Кукић, М. Петровић, Н. Цвијановић, Н. Тодоровић. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Примарни циљ овог рада је да пружи увид у ефекте тренинга снаге на ниво тестостерона (ТЕ) код мушкараца, као и механизме анаболичког дејства тестостерона на мишићни апарат човека. Познато је да је један од начина повећања мишићне снаге иде преко повећања мишићне масе (периферни фактор), а у основи тог процеса је деловање ТЕ. Прикупљени подаци потврђују закључке одређеног броја досадашњих истраживања, од којих је већи број новијег датума, а они се односе на утицај различитих метода тренинга снаге (Х – субмаксималних напрезања до отказа, С – максималних напрезања, П – динамичких напрезања) са једнако примењеним укупним обимом оптерећења, као и утицај различитог трајања пауза у тренингу снаге на ниво ТЕ код мушкараца. Приказаним резултатима исраживања потврђене су тврдње да је Х метода најделотворнија и оправдано названа ,,методом за хипертрофију мишића". Када је у питању трајање пауза, оптималним су се показале оне које трају око 90 секунди, јер је овај период имао највише утицаја на ниво млечне киселине и катехоламина у крви, који се сматрају да су кључним факторима утицаја на повећано лучење ТЕ (овај хормон је детерминисан и у групу стрес хормона). У даља истраживања су неопходна на овом пољу по мишљењу многих аутора, како би се са већом сигурношћу утврдила узрочно последична веза. | ||
|
МИШИЋНА МАСА / МЕТОДЕ ТРЕНИНГА / ХОРМОНИ / ТРЕНИНГ СА ОПТЕРЕЋЕЊЕМ / ТРАЈАЊЕ ПАУЗА | |
|
Милена Живковић, Горан Нешић. Универзитет у Београду, Факултет спорта и физичког васпитања, Београд, Србија. | ||
| Сажетак Планирање и програмирање је основа рада сваког тренера, без обзира на његово искуство и знање. План и програм представљају основни документ уз помоћ којих се реализују процеси спортске припреме и контролишу ефекти који су постигнути њиховом применом. Планирање и програмирање немогуће је одредити без прецизно одређених степена одбојкашке школе, док ће распоред циљева и задатака за сваки степен одредити план и програм датог степена. Предмет овог рада је годишње планирање и програмирање у одбојци за одбојкашку школу првог степена за девојчице, узраста од 8 до 10 година. Циљ рада је дефинисање задатака одбојкашке школе првог степена на годишњем нивоу, израда годишњег плана тренажног волумена и одређење годишњег програма спортске припреме. | ||
|
ПЛАН / ПРОГРАМ / ОДБОЈКАШКА ШКОЛА | |
|
ДР ЈОВАН ПЕТРОВИЋ (1929-2013) Ред. проф. Београдског универзитета. | ||
| Јован Петровић, за пријатеље којих је много – Јоле, рођен je 30. децембра 1929. у Шапцу. Потиче из угледне и имућне адвокатске породице. Његов деда Драгослав био је познати шабачки адвокат, срески начелник и радикалски првак и акционар. Стекао је почетком двадесетих година прошлог века огромно имање, око 100 хектара под виноградима, воћњацима и шумама, вилу и неколико великих кућа у Шапцу, кафану "Бели крст" и још тога, а подизао је и сам град Шабац. Деда му је био угледни Шапчанин – десна рука мудром Николи Пашићу. | ||
